Sadržaj:
2023 Autor: Mary Ward | [email protected]. Zadnja izmjena: 2023-05-21 20:21
Eleni Mettyear je svoje fotografije sa svog šestomjesečnog putovanja kroz jugoistočnu Aziju pretvorila u šarmantan časopis
Objavljeno 6. jula preko izdavačke grupe Brighton Create, 'Temporary Migration' je fotodokumentacija putovanja jednog fotografa preko Nepala, Indije, Tajlanda, Laosa i ostrva Gili u periodu od šest mjeseci. Kolekcija slika za koje je bijeg jedina opcija, Eleni Mettyear je u početku smatrala da su slike, koje su snimljene prije više od godinu dana, „…zbrka dalekih uspomena i planina.“
Većina njih su moji prijatelji iz kuće sa kojima sam bio u različitim trenucima putovanja, slikao sam ih godinama kod kuće, tako da nisu ni trepnuli poklopcem
Mettyear-in proces kada se vratila sa putovanja bio je organski: „Tek kada sam prošla kroz sve, skenirala sve i organizirala, shvatila sam da imam neku vrstu posla s kojim stvarno mogu nešto učiniti.” Razgovarali smo sa 20-godišnjom fotografkinjom o snimanju prijatelja, njenom omiljenom zaustavljanju i uživanju u ludilu nepoznatosti.
Dazed Digital: Šta vas je inspirisalo da posetite te zemlje?
Eleni Mattyerar:Kada sam planirala svoje putovanje znala sam da želim da počnem u Nepalu jer je moj rođak koji je pola Nepalac živeo tamo te godine radeći Erasmus i to bi bila savršena prilika da idi i vidi je.. Oduvijek sam sanjao da odem u Indiju, ali nisam zapravo mislio da ću ikada stići tamo, ali srećom, jednostavno je imalo smisla otići tamo, jer je bilo tako blizu da smo se upravo preselili niz globus na Tajland i pa do Indonezije.
DD: Ko su djevojke? Kako su se osjećali kada ste ih fotografirali?
Eleni Mattyerar:Većina njih su moji prijatelji iz kuće sa kojima sam bio u različitim trenucima putovanja, godinama sam ih slikao kod kuće tako da nisu ni bat a poklopac. Beth, djevojka na naslovnoj strani je jedina koju zapravo nisam poznavao… bilo je to kao drugi dan kad sam je upoznao ili tako nešto, ali ona je bila potpuno cool s tim. Mislim da je samo zbog prirode koje su slike snimljene u njemu bilo tako opušteno i prirodno, jednostavno je otišla s tim.
DD: Koja vam je slika omiljena i zašto?
Eleni Mattyerar:Mislim da je verovatno onaj na poleđini zina, gde Beth leži i gleda u kameru. Snimljen je u šumi (koju Izraelci nazivaju vilinskom šumom na kiselini) na severu Indije u malom malom selu gore u planinama doline Parvati zvanom Pulga… to je verovatno bilo moje omiljeno mesto sa celog putovanja, bio sam putovao sam u to vreme i bio sam najsrećniji kada sam bio tamo, tako da mi to mesto mnogo znači… i ona izgleda prelepo u njemu, sviđa mi se kako ona samo zuri u tebe sa ovim pospanim pogledom u svojim blijedoplavim očima okružena živopisnom zelenom bojom.
DD: Lokacije izgledaju tako daleko od bilo koje vrste zajednice…ili života, kakav je bio osjećaj biti tako daleko od kuće?
Eleni Mattyerar:Osećala sam se veoma uplašeno i nesigurno na početku svog putovanja bilo da sam usred haotičnog grada trećeg sveta ili usred ničega, zemlja je bila tako tuđa i nepoznato, svako mesto ima svoj karakter i ritam koji se toliko razlikuje od onoga na šta sam navikao da sam se definitivno osećao veoma daleko od kuće. Trebalo je neko vrijeme, ali sam na kraju uspio sebi reći da prestanem brinuti o nepoznatosti mjesta i da samo uživam tamo. Jednom kada sam to uspio, osjećao sam se zaista nevjerovatno biti tako daleko od kuće…potpuno slobodan samo biti i uživati u ljepoti i ludosti oko sebe… to je zaista poseban osjećaj.
DD: Kako znate kada je pravi trenutak da pritisnete okidač? Šta tražite?
Eleni Mattyerar:Taman kada vidim nešto lijepo, pretpostavljam, bilo da je to izraz na nečijem licu ili način na koji svjetlost pada na nekoga. Obično neću fotografisati osobu osim ako ne znam da im je dovoljno udobno sa mnom da ne poziraju i da samo rade ono što žele, ali neki vole da poziraju! Ništa nije stvarno inscenirano, sve slike su prilično 'u trenutku', ali ponekad dok osoba samo priča ili korača okolo ja ću reći oh, stani na trenutak i škljocni. Ponekad fotografišem zato što mi se sviđa kombinacija boja u kadru, ili zato što mi se sviđa simetrija gde osoba stoji u odnosu na drvo. Često ne razmišljam o tome, samo slikam jer mi se sviđa ono što vidim i tek nakon toga kada ga odštampam shvatim da je to dobra fotografija.
