Sadržaj:
Kyle Dixon i Michael Stein iz Stranger Thingsa, Mica Levi, Johnny Jewel i Lynchian muza Julee Cruise podijelili su razliku u stvaranju najčudnijih zvukova na ekranu
Svjetleći crveni obris tipa koji pulsira kroz 'Naopako' kako bi formirao nagli puls vođen sintisajzerom otvara Netflixov naučno-fantastični fenomen Stranger Things. Od prvog udarca basa koji oponaša otkucaje srca, to je prenosivi hit nostalgije koji nas vraća ravno u 1980-e. U 50 kratkih sekundi, cijeli identitet emisije postaje lucidan, urezan u naše mrežnjače.
Ta početna tema je definirala kompozitore Kylea Dixona i Michaela Steina. Braća Duffer su koristila "Dirge" - numeru Dixonovog i Steinovog benda S U R V I V E - kako bi predstavili svoju emisiju Netflixu, i došlo je do partnerstva. Bio je to poklon dobrodošlice za dva momka koji su imali malo muzičke obuke. „Izbačen sam sa časa muzičke teorije u srednjoj školi“, priseća se Dikson, smejući se. “Bio sam mali kreten.” Da nabijeni, neugodni rezultat ovog dvojca nije nadmašio akciju serije, Stranger Things nikada ne bi katapultirao u kultni status.
Za Julee Cruise, čija je numera “Falling” postala ekspresivna, dirljiva tema za Twin Peaks, kultna slava došla je sasvim slučajno. Dejvid Linč je napisao pesmu za svoj film Plavi somot iz 1986. godine pod nazivom „Mysteries of Love“, proganjajuću dream-pop melodiju koja je zahtevala prozračan vokal. Kada nijedan od desetak pjevača koje je testirao na stazi nije uspio, njegov saradnik na soundtracku Angelo Badalamenti doveo je Cruisea. Ona je bila sastojak koji je nedostajao. Rođen je njen prvi album Floating Into the Night, koji je brzo postao sinonim za Lynchian čudnost.
Nakon što je radio muziku za Bronson, Johnny Jewel je bio uključen u soundtrack Nicolas Winding Refn's Drive. Zamijenjen je s kompozitorom Cliffom Martinezom nakon što su šefovi studija odlučili da je projekat veći od njega (iako su dvije njegove pjesme ušle u finalnu verziju filma). Ryan Gosling nikada nije zaboravio, i pozvao je Jewela da posudi svoje raspoložene sintisajzere za njegov rediteljski debi, Lost River. Jewel mu je uzvratio naturom. “Završio je sa oko 27 sati muzike.”
Konačno, Mica Levi je izašla iz lijevog polja sa svojim neugodnim rezultatom za remek-djelo Jonathana Glazera pod kožom bez riječi. Klasično obučena, Levi se udala za Midi gudače sa pravim orkestarskim sviračima za njenu visokofrekventnu partituru, otkako su je otkinuli hakovi koji su pokušavali da rekreiraju tu vanzemaljsku magiju. To je kompliment za nekoga ko prizna da "nisam toliko iskusan".
Okupljajući prepune umove iza muzike, Kyle Dixon i Michael Stein, Johnny Jewel, Julee Cruise i Mica Levi podijelili su razliku u stvaranju zvučnih pejzaža zbog kojih naše uši žude za još više.
Šta muziku čini kultnom?
Julee Cruise: Klasa. Mora imati klasu. Mora biti urađeno stvarno super.
Kyle Dixon: Samo mora imati dovoljno ljudi iza sebe koji su strastveni oko toga. Nije da je to laka stvar, natjerati gomilu ljudi da zaista zavoli ono što radiš. To je kao kada vas neko zamoli da napravite viralni video za reklamnu kampanju. Ne možete jednostavno to učiniti. To je nešto što se dešava prirodno. Ne možete predvidjeti šta će odjeknuti kod ljudi na tom čudnom nivou, ali (kada se dogodi) osjećate se kao da ste dio nečeg jedinstvenog.
„Čak i sada, zvučni zapisi su kul kada se koristi manje muzike, verujem” – Julee Cruise
Koja vrsta muzike ne bi trebalo da se pojavljuje u horor filmu?
Michael Stein:Ima mjesta za skoro sve, ovisno o tome koji je film.
Kyle Dixon:Sada kada je prošlo 30 do 40 godina od čitave stvari sa giallo horror soundtrackom, ne znam da li je toliko efikasno koristiti te vrste zvukova u moderno okruženje, samo zato što –
Michael Stein:Moglo bi biti bezobrazno.
Johnny Jewel:Smatram da je zanimljivije kada se muzika koristi kao kontra-jezik užasa, pogrešno usmjerava publiku i čini krajnji uticaj mnogo agresivnijim. Upravo sam radio na filmu (koji se zove Dom) u kojem se događa vrlo nasilno ubistvo. Odlučio sam da uopće ne snimam scenu, a krajnji rezultat je mnogo brutalniji jer nema upozorenja.
Julee Cruise:Čak i sada, zvučni zapisi su cool kada se koristi manje muzike, vjerujem.
Da li ste snimili Floating Into the Night prvi put u studiju?
Julee Cruise: Da! Osim kada sam radila 'Mysteries of Love' (za Plavi somot), za koju su tekstovi pisani na salveti. Bio sam jako dobar i Angelo (Badalamenti) me je naučio o mikrofonu. Nikad mi prije nije trebao mikrofon. Bila sam tako nervozna. Strašno je pjevati tako tiho. Za nekoga poput mene, koja je takođe karakterna glumica, nisam želela da se taj deo mene izvuče. Zeznuo sam sve vreme. stvarno bih se naljutio. Dejvid (Linč) bi ušao u kabinu i Anđelo bi morao umetnički da protumači ono što mi je rekao. Uvijek bi rekao: ‘Julee – dupli pianissimo!’
Alan Hovart, koji je radio muziku za Escape From New York sa Džonom Karpenterom, priznao je da je većina muzike za taj film nastala na licu mesta. Koliko brzo komponujete?
Michael Stein: Tako radimo većinu vremena.
Kyle Dixon: Način na koji volim da radim je veoma brz i prljav. Samo radim skice, vidim kako funkcionira i dobijem povratnu informaciju, umjesto da pokušavam napisati ovu veliku, dugačku kompoziciju prije nego što uopće saznate hoće li zaista uspjeti.
Johnny Jewel: Uvek pokušavam da iskoristim svoje prve snimke. Radim veoma brzo i stvaram mnogo muzike odjednom, kao veliki prasak. Za mene lično, prvi ubod na mjestu događaja je obično najjači i najintuitivniji.
Mica Levi: Što više radim na nečemu, to je sve usranije. (smijeh) Definitivno osjećam da je bolje kada je brže. U suštini, čini se da glavni deo muzike dolazi prilično trenutno, ali onda ćete možda morati da pišate sa njom da biste dobili početak i kraj i slično. Ja sam stvarno pušio sve to.
Johnny Jewel: Dok smo radili na Lost Riveru, Ryan (Gosling) i ja smo razgovarali o muzici Neila Younga za Dead Man Jima Jarmuscha. Neil Young je napravio većinu za film na početku, ali Jarmusch je drastično rekonstruirao film u narednim mjesecima, mijenjajući utjecaj partiture. Odlučio je da pokaže novi rez Neilu dok se traka vrti, i samo da improvizuje varijante glavnih tema, reagujući instinktivno na ono što vidi na ekranu dok pokušava da predvidi šta će sledeće doći.
Da li je teže odložiti nešto na početku ili se vratiti i podesiti da bude bolje?
Mica Levi: Vratite se i podesite da bude bolje.
Harold F altermeyer je očigledno sastavio 'Axel F' za policajca Beverly Hillsa u jednoj noći jer je bio u roku
Mica Levi: Voleo bih da se ovako dešava.
Kyle Dixon: Da, ne možete predvidjeti šta će se dogoditi. Ne možete samo da kažete: ‘Napisaću pesmu večeras.’ Mogli biste nešto da napišete, ali ponekad ćete napisati čitave pesme u toku dva-tri sata, jer se to nekako desi. U drugim slučajevima to može potrajati mjesecima.
Michael Stein: Sa bodovanjem, dežurni ste. Možda znate da se sprema ova velika scena i dve nedelje ste kao, 'Ne znam, ne daju nam baš mnogo posla…' A onda je jedne noći u 22:00 kao, 'Treba nam ovo zaista važan znak do jutra.' Sa Stranger Things, bilo je slučajeva kada smo morali nešto isporučiti u posljednjem trenutku, a onda je bilo trenutaka kada je to bilo nekako opušteno.
Julee, gdje si bio kada si prvi put vidio Twin Peaks?
Julee Cruise: Prve noći svi smo bili u New Yorku. Smijali smo se do smrti! Mogli ste skenirati kanale i znati da je to David Lynch, za samo tri sekunde i znali ste ko je to. Gura sve do metala.
Da li vas je ludost za Twin Peaksom pratila nakon te prve epizode?
Julee Cruise: Izgubio sam trag (o emisiji dok je emitovana), ali sam video tri epizode u kojima sam bio, jer sam bio na putu. Engleska i Australija su prihvatile Floating Into the Night i pomislile, 'Ovo je jebeno kul!' prije nego što je to bilo ko u Sjedinjenim Državama. Onda su me Warner Brothers gurali u sve ove sobe, i bilo je press, press, press. Onda je bilo: 'Nemaš čak ni pasoš? Moraš ga nabaviti!’ I sutradan sam bio na Top of the Pops – čudno kako život ispadne, zar ne?
“Ono što češće radim je da bacam muziku na neke od mojih omiljenih filmova da vidim kako se dobro drži… To je stimulativna vježba i čisti mentalno nepce” – Johnny Jewel
Kyle, čuo sam da si kampovao onog dana kada su Stranger Things izašli?
Kyle Dixon:Da! Bio sam dva sata izvan Portlanda, Oregon, uz rijeku Clackamas. Išli smo na kampovanje. Nisam imao mobilnu uslugu, a kada sam se vratio u nedjelju, telefon mi se u suštini istopil. Nismo nikome rekli niti pričali o radu na emisiji prije nego što je izašla, pa su ljudi bili iznenađeni što to radimo. Bili su kao: 'Gledao sam emisiju i onda sam video tvoje ime u špici, jesi li ovo stvarno ti?' (smijeh)
Da li ikad dajete svoje pjesme na auto test? Raznesete ga u auto niz autoput da vidite da li radi?
Johnny Jewel:Za pop muziku, da, za partiture, ne. Cesta je preglasna da biste uživali u suptilnostima partiture.
Michael Stein:Rad sam to radio, ali mi je stereo prestao raditi prije mnogo godina.
Kyle Dixon:To je tako smiješno. Nekada sam – pa, sada to radim ponovo. Upravo sam popravio svoj auto. Nisam imao pravi radio pet ili šest godina, što mi je zapanjujuće, jer je vožnja i slušanje muzike veoma zabavna stvar.
Mica Levi: Nemam auto. Iako sam pre neko veče pustio pesmu sa svog laptopa. Vratio sam se kući nakon DJ seta i pustio ga u taksiju preko zvučnika na laptopu. Bilo mi je žao zbog vozača jer je prilično užasno. Rekao sam: ‘Žao mi je zbog ovoga.’ A on je rekao: ‘Ne brini, u redu je.’ Zapravo, bio je Uber i neko drugi ga je rezervisao. Mislio sam, 'Djevojka koja je rezervisala je stvarno dobra, nemojte joj dati lošu recenziju!'
Johnny Jewel: Ono što češće radim je da bacam muziku na neke od mojih omiljenih filmova da vidim koliko se dobro drži. Često to radim sa Parizom, Teksasom ili Blue Velvetom. To je stimulativna vježba i čisti mentalno nepce. Koristim i No Country for Old Men za eksperimente, jer je film tako muzički minimalan.
Kombinacija zvuka i vizije je tako moćna, ali zvučni negativni prostor u filmu je od vitalnog značaja
Kyle Dixon: Pretpostavljam da je novi test sa striptiz klubovima – kao, pustiš pjesmu u klubu i vidiš da li striptizete plešu uz nju. Barem sa repom, tako znaš da će biti hit.
Johnny Jewel: Zapravo sam to radio tri puta ranije, ali je bio za upotrebu u stvarnim scenama striptiz-kluba, pa sam želio da se uvjerim da je to ispravno.
Mica Levi: Definitivno osjećam da bi takve vrste testova napravile ili pokvarile (muziku). Ali ne mogu da zamislim šta bi se desilo u striptiz klubu. To je novi san.
Mica, kada je Under the Skin izašao, dizajner zvuka Johnnie Burn mi je rekao da ima stvari koje će svirati za tebe kako bi kreativni sokovi potekli. Kakve stvari?
Mica Levi: Pa, glavni deo uticaja koji smatram sa moje tačke gledišta je stara muzika u striptiz klubovima. Druga stvar je bila gomila euforične chill-out muzike, da pokušate dobiti osjećaj žurbe ili doživljavanja ljubavi, kao što bi to imao tinejdžer.
Šta mislite pod starom muzikom u striptiz klubu?
Mica Levi: Mislim na stvari poput Dr. Dre. Napravio sam ovaj ritam za (dijelove filma u kojima Scarlett Johansson) zavodi ove muškarce. Ako bih pogledao kako to zvuči u mom umu, to je ona stara produkcija iz 2000-ih. Dre i Timbaland bi uzorkovali bolivudsku muziku u svojim ritmovima. Bila je to velika faza sa svim velikim producentima tog doba. Mnogo toga su gudači i flaute, poput orkestralne muzike iz filmova. Dobio bih taj uticaj u ritmovima koje bih napravio. Dakle, to je ogledalo u ogledalu u ogledalu, ili tako nešto.
To je kao početak
Mica Levi: Da, to je kao Inception. (smijeh)
Opšta praksa u biznisu - barem na velikim produkcijama - je da se muzika iz jednog filma koristi kao 'privremena pjesma' za snimanje drugog prije nego što kompozitor počne raditi. Režiseri u osnovi traže od svojih kompozitora da se podudaraju s tom tempom, iako je to u suštini plagijat. Samo sam se pitao kako se osjećaš u vezi s tim?
Michael Stein: Nekako je sranje.
Johnny Jewel: Postoji opšta zabluda o upotrebi privremene muzike u filmu. To je alat koji urednik i režiser koriste da vide gdje muzika dobro stoji, a gdje muzici nije mjesto. Odbijam da pratim rad drugog kompozitora, ali nekima je to ugodno. Nisam.
Kyle Dixon: Na kraju dana, unajmljeni ste da pravite muziku za nekog drugog, tako da to morate da radite i, ako niste u mogućnosti da biste to uradili, dobijate otkaz. (smijeh) To je suština.
“Jebi se svakoga ko kaže bilo šta loše o (Lana Del Rey), jer ona mi uvijek pripisuje zasluge i mislim da je to najveća čast koju sam ikada dobila” – Julee Cruise
Koji je film nedavno izašao sa partiturom za koju ste mislili da je potpuno vrijedan slušanja, nezavisno od filma?
Johnny Jewel:Video sam premijeru La La Landa na filmskom festivalu u Torontu. Rezultat je bio apsolutno nevjerovatan. Orkestar su snimili na istoj zvučnoj sceni koju su koristili za Čarobnjaka iz Oza. Zvuk mesinga i zvona je nedodirljiv. Takođe mi se sviđa ono što je Cliff Martinez uradio za The Neon Demon. Po mom mišljenju, to je remek djelo i njegovo najbolje djelo od Solarisa.
Kyle Dixon:To je teško… The Revenant. Još jedan koji mi se mnogo sviđa je The Keep od Tangerine Dream – dobar je.
Michael Stein:Dopao mi se The Revenant. Under the Skin je stvarno dobar sam po sebi.
Kyle Dixon:Jeste li upoznati sa Gloria Coates, Mica? Ona ima širok spektar stvari. Ona je kompozitor, još je živa, sada ima 78 godina. (Ona ima) zaista cool orkestarske partiture koje imaju mnogo 'Shepardovog tona' - ove vrlo jezive, silazne note koje se nikada ne rješavaju. Nekako je bizarno.
Mica Levi:Nisam. Ponekad se osjećam tako glupo što ne znam šta su to, onda ih slušam i pomislim: „Da!“(Možda) uticaj je još dublji. Vjerovatno postoji nešto još starije i bazičnije – ako ja nisam slušao ovu Gloriju Coates, onda smo možda ja i Gloria Coates slušali istu stvar ili nešto slično.
Vrsta Kevina Bejkona, stvar sa sedam stepeni razdvajanja?
Mica Levi: Tačno, ako je ne mogu tvrditi kao poseban uticaj, onda je možda nešto što je slušala, ako znate na šta mislim?
Jeste li primijetili kako je muzika koju ste napravili uticala na mnoge ljude?
Mica Levi: Ne, ali možda je to zato što nisam bio dovoljno u bioskopu. Ali ne, nisam. To je super ako ima… Vau, to je nevjerovatno. To je bizarno. Mislim da nemam načina da shvatim takve stvari, šta da mislim o tome. Radit ću na tome da smislim vic koji će sve to obuhvatiti. Odličan jednostruki tekst, ali ne mogu ga se sjetiti trenutno.
Julee Cruise: Tako sam ponosna što je toliko mladih djevojaka prihvatilo (Lebde u noć), poput Lane Del Rey. I jebi se svakoga ko kaže bilo šta loše o njoj, jer ona mi uvijek pripisuje kredite i mislim da je to najveća čast koju sam ikada dobio.
Julee, kako si završio saradnju sa Davidom Lynchom i Angelom Badalamentijem na 'Mysteries of Love' za Blue Velvet?
Julee Cruise: Upoznao sam Angela prvi put u muzičkoj radionici, baš kada sam došao u New York. Dobio sam ovu poruku od njega, roze ceduljicu, jer nismo imali svoju telefonsku liniju. Odmah sam ga nazvao i rekao mi je: 'Julee, trebaš da mi nabaviš puno pjevača, jer mislim da nisi baš u pravu za ovo, ali želim da to ipak čuješ. Zato uđite!’
